Srbija: Vučić želi da ide u Potočare, ali se protivi rezoluciji UN-a o Srebrenici

Bild 1 vergrößern +

Najnovije izjave premijera Aleksandar Vučića izazvale su debate i polemike

Rezolucija o Srebrenici, koju je Savetu bezbednosti UN pripremila Velika Britanija, izazvala je burne reakcije javnosti i političara u Srbiji. Jedni u njoj vide politizaciju patnje porodica ubijenih, drugi pitaju zašto nema rezolucije o ubijenim Srbima, prebrojavaju mrtve i tvrde da je usvajanje dokumenta put ka reviziji Dejtonskog sporazuma. Argument koji navode je taj da se u tekstu čak 35 puta pominje reč genocid kako bi se, na osnovu Rezolucije, i Republika Srpska proglasila genocidnom tvorevinom. Treći koji su, čini se, u manjini, a dolaze uglavnom iz civilnog sektora, kažu da Srbija jedino prihvatanjem tog dokumenta može da pokaže da saoseća sa žrtvama, da se stidi zločina koji su nad Bošnjacima počinili pojedinci u ime Srba.

Premijerove zamerke na tekst rezolucije

Premijer Aleksandar Vučić je među onima koji imaju brojne zamerke na tekst rezolucije i kaže da Srbija neće podržati njeno usvajanje: ”Predlozi rezolucija koji dolaze sa strane nisu doneli pomirenje u region. Naprotiv, donele su dodatne tenzije.” -Srbija je izručila haškom sudu sve optužene za zločine u bivšoj Jugoslaviji pa tako i za one počinjene u Srebrenici, u Skupštini je i usvojila deklaraciju kojom se osuđuje taj zločin, podsetio je premijer, a zatim je odgovorio na pitanje oko kog ne prestaje polemika u javnosti. Treba li da ide i hoće li ići 11. jula u Potočare na obeležavanje 20 godina od zločina: “Spreman sam da pognem i sagnem svoju glavu, da pokažem kakav odnos imamo prema nevinim srebreničkim žrtvama.”

Potpredsednik Vlade Ljajić: Pomirenje u srcima i glavama

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić kaže da spremnost Vučića da ide u Srebrenicu predstavlja mnogo više od simboličnog čina odavanja počasti žrtvama. Ljajić je napomenuo da je sada važno da političari preuzmu odgovornost i praktičnim koracima doprinesu normalizaciji odnosa među državama i pomirenju među narodima. Prema Ljajićevim rečima, tom procesu neće doprineti bilo kakve rezolucije i deklaracije koje će političari donositi, a građani apriori odbacivati. Ljajić je poručio: "Pomirenje mora da se dogodi u srcima i glavama ljudi, a ne u formalnom prihvatanju bilo kakvih dokumenata. O pomirenju moramo da govorimo ne samo u danima pred 11. jul ili neposredno posle njega, pomirenje je proces koji mora da bude obeležen konkretnim akcijama koje vode ka njemu. Zato je važan Vučićev odlazak u Srebrenicu, jer on znači da će proces pomirenja biti nastavljen i posle 11. jula."

Debata i nepoznanice o rezoluciji

Za razliku od političkih partija na vlasti i onih proevropskih u opoziciji, koje pozdravljaju Vučićevu spremnost da ide u Srebreniciu, desničarske organizacije i stranke, poput Srpske radikalne, Dveri i DSS, osuđuju njegovu odluku i optužuju ga za izdaju, kažu da se odriče Republike srpske pod diktatom kreatora sa zapada o lažnom mitu o genocidu u Srebrenci. Analitičari odluku Vučića ocenjuju kao državnički pozitivan i moralni čin koji doprinosi pomirenju i stabilnosti u regionu.

Dok traje debata o tome kako će se Srbija izjasniti o rezoluciji i hoće li Vučić ići u Srebrenicu, o obavezama koje iz nje proizilaze se malo govori. Naime, nepoznanica je da li će 11. jul biti proglašen kao dan sećanja na srebreničke žrtve i da li će se u udžbenicima u Srbiji naći posebna lekcija o Srebrenici, kao o najtežem zločinu devedesetih.

Akcija “Sedam hiljada”

Da se ne zaboravi i ne ponovi, poruka je uoči obeležavanja 20 godina od zločina u Srebrenici, više nevladinih organizacija u Srbiji, koje organizuju komemorativne skupove i tematske konferencije. Novinar Dušan Mašić putem društvenih mreža želi da okupi, u akciji pod nazivom “Sedam hiljada”, što više ljudi koji će 11. jula leći ispred Skupštine Srbije i simbolično odati počast srebreničkim žrtvama. I dok broj prijavljenih da učestvuje u akciji sedam hiljada raste, raste i broj onih koji osuđuju akciju i upućuju pretnje organizotorima, pa se čini da će Srebrenica u Srbijii dalje deliti ljude na one koji se suočavaju sa prošlošću i one koji okreću glavu i ne žele da je vide.