Novi potezi vojvođanskih vlasti: Osniva se Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture?

Bild 1 vergrößern +

Dobiva li SANU konkurenciju? - Ilustracija: Beograd, centar grada

Predlog Vlade Vojvodine o osnivanju nove/stare akademije nauka i umetnosti poslat je u Skupštinu Vojvodine i do kraja juna poslanici bi trebalo da odluče da li će Vojvodina dobiti akademiju nauka ili ne. Novi momenat stare priče glasi umesto VANU (Vojvođanska akademija nauka i umetnosti) Vlada Vojvodine osniva VANUK (Vojvođansku akademiju nauka, umetnosti i kulture). Razlika nije samo u jednom slovu već u nizu redefinisanih nadležnosti koje su sada u skaldu sa Ustavom Srbije, tvrdi Vladimir Pavlov, pokrajinski sekretar za nauku i formalni predlagač osnivanja vojvođanske akademije.

"Sada su se stvorili uslovi da osnujemo Javnu ustanovu, koja ima Upravni odbor, Nadzorni odbor, gde je većina van redova zaposlenih, znači apsolutno državna institucija ima moć uticaja a ne autonomno akademici kao u SANU", kaže Vladimir Pavlov.

Zašto su važne navedene pravne formalnosti poput pitanja - da li je Akademija javna ustanova ili nezavisna naučno-umetnička institucija? Samostalan rad na unapređenju nauke i umetnosti u Vojvodini, što je primarni zadatak Akademije, predstavlja predmet duge i žestoke političke rasprave koju je 2013. presekla odluka Ustavnog suda Srbije. “Vlada Vojvodine nema prava na osnivanje institucija poput Akademije nauka i umetnosti” navodi se u odluci Ustavnog suda.

"Ja kao pravnik moram da kažem da se sa mnogim odlukama Ustavnog suda nisam slagao ali kao pravnik znam da je Ustavni sud poslednja instanca koja preseca sve sporove. Ono što Ustavni sud kaže to jeste pravo nezavisno od toga šta mi mislimo o tome. Njihova reč je konačna i neopoziva" kaže Kosta Čavoški, akademik SANU.

Na mogućnost da Vlada Vojvodine osnuje Vojvođansku akademiju nauka, umetnosti i kulture kao javnu ustanovu i sa redefinisanim nadležnostima reagovala je i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU). “Mišljenja smo da se radi o opasnim političkim igrama koje ugrožavaju jedinstvo naučnog, kulturnog i umetničkog prostora Srbije” navodi se u saopštenju SANU.

"Oni otvoreno kažu – jedna država, jedna nacija, jedna akademija! Sada se više ni ne krije da u Srbiji određene većinske političke grupe smatraju i dalje da je Srbija klasična nacionalna, da ne kažem nacionalistička, država" kaže novinar Dimitrije Boarov.

"Da li Mađarska ima dve akademije? Samo jednu! Da li Hrvatska ili Bugarska imaju dve akademije? Samo jednu. Države koje drže do svog nacionalnog identiteta nastoje da imaju samo jednu akademiju" kaže akademik Kosta Čavoški.

Pokrajinski sekretar za nauku Vladimir Pavlov kaže da tvrdnje da jedna zemlja mora imati jednu akademiju nauka i umetnosti nisu tačne. "Mi imamo slučajeve u Španiji, Italiji u Nemačkoj,… Ja sam u Nemačkoj bio nekoliko puta i tamo postoje regionalne akademije sa istim prerogativima kao i tzv. velika akademija ali na sasvim drugim osnovama jer ih interesuje nešto regionalno što se tiče same te provincije. Vojvodina ima svoje specifičnosti i to niko ne spori!" kaže Pavlov.

Za Julijana Tamaša, dosadašnjeg predsednika Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, svakako najznačajnija specifičnost Vojvodine kao regije je multikulturalnost proizašla iz njene multietničnosti i multikonfesionalnosti. "Kulturom potvrđujemo ili naglašavamo da Vojvodina nije nikakav izraz posebne vojvođanske državnosti niti posebnog nacionalnog identiteta. Mi vojvođanski identitet shvatamo kao kulturni identitet" kaže Tamaš.

Podsećamo, Vojvođanska akademija nauka i umetnosti prvi put je osnovana 1979. Od tada do danas rad akademije se nekoliko puta obnavljao isključivo zbog političko-ideoloških a ne stručnih razloga.