Lukovska banja u južnoj Srbiji: Sumporne vode leče reumatizam i osteoporozu

Bild 1 vergrößern +

Lukovska Banja (Fotostrecke 1)

• Fotostrecke 1: zurück zu Bild 2 von 2 <
• Bild 1/2
• Fotostrecke 1: vor zu Bild 2 von 2 >

Sumporni izvori, topli i do 70 stepeni su dugo bili poznati samo malom broju ljudi. Tek od 2000.godine počinje da se razvija banjski turizam, kada su izgradjena dva hotela, sa kapacitetom od 350 ležaja. Lekovita voda pomaže prvenstveno kod reume i osteoporoze. Spoljni i unutrašnji bazeni sa toplom vodom, pešačke staze, teniska hala – banja postaje sve više i pojam za "wellness", tako da gostiju ima sve više. A i domaće stanovništvo profitira: ne odlazi se se više trbuhom za kruhom, posla ima pred kućnim pragom. U Lukovskoj banji nema nezaposlenih, svi rade u turizmu. Retkost, pogotovu u opštini Kuršumlija, kojoj banja pripada, a koja spada u najsiromašnije opštine u Srbiji.

Sumporna lekovita voda

Gospodin Pavlović, danas u penziji, dva puta godišnje iz Beograda dolazi na jug Srbije kako bi mu boravak u banji olakšao žitvot. Hoda sa štapom – ali, hoda, a za Radio Forum nabraja, šta mu je sve pomoglo: "To je voda, blato, sve vrste terapija. Zahvaljujući Lukovskoj banji pre tri godine sam ustao i uspeo da uzmem štap u ruke i da se uz pomoć štapa krećem. I sada se krećem vrlo lako."

Banjski hoteli se vode kao "rehabilitacioni centri", a u "banjski dan", u koji spadaju sve vrste fizioterapija je uključen i stalni nadzor stručnih lekara, koji su pacijentima na raspolaganju ceo dan. Dr. Goran Janković, fizijatar u Lukovskoj banji od 2000. godine, kaže: "Lukovska banja ima mnogo različitih izvora, temperatura se kreće od 35 pa čak do 69 stepeni. Ta voda pomaže u lečenju najtežih oblika degenerativnog reumatizma, ali ne i u zapaljenskoj fazi, već kod hroničnih reumatičara. Najbolje se pokazala i nakon operacija, preloma i trauma."

I to pogotovu kada se radi o operacijima zamene kuka ili kolena. Osim za reumatske bolesti, lekovita voda uspešno pomaže i kod osteoporoze, deluje na psorijazu i druge kožne bolesti, a isparenja vode, pune sumpora, povoljna su i za astmatičare.

Hoteli i privatni smeštaj, gosti, ljudi iz inostranstva

"Lukovska banja se nalazi 36 kilometara jugozapadno od Kuršumlije ili u podnožju planine Kopaonik, na 700 metara nadmorske visine. Ona je najviša banja ne samo u Srbiji, već i u Evropi" - kaže Jelena Stepanović, marketing-menadžer banje. I zaista: to malo mesto, ušuškano u gustoj borovoj šumi, sa dalekim snežnim vrhovima Kopaonika, potseća na mesto iz bajki.

Turizam u Lukovskoj banji se razvija od 2000. godine. Tada je sagradjen hotel "Kopaonik", 2009. godine je i hotel "Jelak" počeo sa radom. U medjuvremenu je "Kopaonik" proširen, kapacitet oba hotela je 350 ležaja. Dostupni su internet, kablovska televizija, spoljni i unutrašnji bazeni sa toplom vodom preko 35 stepeni. I pored ovog luksuza, cene su pristupačne i jeftinije nego u drugim banjama centralne Srbije. Banjski dan, pun pansion i prenoćište staju oko 45 evra.

Ko stanuje u privatnom smeštaju, plaća još manje. Miljen Gavrilović svoje sobe nudi i preko interneta: "Mahom mi dolaze stari gosti po preporuci i sada – putem interneta. Ležaj kod nas staje 600 dinara, a ljudi imaju uslova da koriste i kuhinju. Tu mogu da pripreme doručak, ručak ili večeru, tako da to ispadne jeftinije." Ležaj staje oko pet evra, banjski dan oko 20 evra, preostaje samo da se gost pobrine o svojoj ishrani kaže Miljen.

U neposrednoj blizini Prolom-banja i "Djavolja varoš"

A ko su gosti Lukovske banje? Jelena Stepanović: "Najveći broj gostiju je iz Srbije. Imamo i goste iz Rusije, Bugarske, iz okolnih zemalja, a ostalo su uglavnom naši ljudi koji žive u inostranstvu." Tako zahvljajući turizmu, Lukovska banja polako ai sigurno ide napred.

Za razliku od juga Srbije – u Lukovskoj banji nema nezaposlenih. Svo stanovništvo je ili zaposleno u hotelu ili se bavi izdavanjem soba. A zaposleni u hotelu su istovremeno i akcionari: pored plate dobijaju i dividende od akcija. Jer, hoteli u banji su deo akcionarskog društva "Planinka". Jelena Stepanović: "Lukovska banja posluje kao deo akcionarskog društva iz Kuršumlije, koje u svom sastavu, pored Lukovske banje ima i Prolom banju. Obadve banje su specijalne bolnice za rehabilitaciju. Pored ovih banja u okviru "Planinke" postoji i fabrika za pakovanje prirodne lekovite "Prolom"-vode, a takodje smo i staraoci prirodnog fenomena "Djavolja varoš".

Prolom banja i "Djavolja varoš" su od Lukovske banje udaljene nekih četrdesetak kilometara. Prolom-banja je poznato lečilište bolesti bubrega, a "Djavolja varoš" je, sa svojim čudnim kamenim formacijama na obroncima planine Radan postala slavna i u svetu: osvojila je 26. mesto u globalnoj internet-anketi, na kojoj je birano "Sedam svetskih čuda".