Djordje Petrović: Medicinski radnik i strasni koreograf folklornih igara

Bild 1 vergrößern +

Djordje Petrović

Od tada je prošlo samo nešto više od šest meseci. Pa ipak je Djordje već uspeo da kao dugogodišnji igrač folklora osnuje folklornu grupu «Sveti Sava» u Hanoveru i time na naki način doprinese očuvanju tradicije tamošnje srpske zajednice. «Srpski folklor je prebogat. Svaki kraj je različit i svojstven sebi», ističe on. Iako na izgled miran, Djordje Petrović svoju ulogu koreografa folklorne grupe «Sveti Sava» u Hanoveru shvata krajnje ozbiljno. Igrači postrojeni po veličini, kičma prava i osmeh na licu, to su osnove koje svaki igrač mora da usvoji. Folklorna grupa osnovana je pri srpskoj crkvenoj zajednici, a na njegovu inicijativu. Iza njega je već preko 20 godina uspešne igračke karijere, kao u Apatinu, tako i u Novom Sadu i Somboru.

Za ovog tridesetdvogodišnjeg čoveka, prijatnog osmeha i markantnih crta lica, prava je sreća da je nakon svega 6 meseci boravka u Nemačkoj uspeo da pronadje aktivnost koja mu pomaže ne samo da ispuni svoje slobodno vreme, već i da upozna nove ljude i stekne prijateljstva u novoj sredini. «Važno je da ispunim svoje vreme sa nečim što volim, a to je folklor.»

Nemačkoj su potrebni zdravstveni radnici

A odluka da napusti rodni Apatin nije mu teško pala. «Mislim da su ovde bolji uslovi za život. Veća je plata i od te plate više mogu da postignem.» Dordje je u Nemačku došao preko programa nemačke agencije za zapošljavanje. Nemačkoj je na tržištu rada potrebna kvalifikovana medicinska radna snaga, tako da je već 2012. godine zaživeo projekat čiji je cilj regrutovanje medicinskog osoblja za rad u nemačkim zdravstvenim ustanovama. Uslovi su na početku bili nešto rigorozniji nego danas, ističe Djordje. « Taj projekat je prvo tražio B2 jezik, pa je samo troje od petnaest ljudi ispunjavalo uslove. Sledećeg puta je bilo za nezaposlene, a da imaju A2 nivo jezika. Ja sam bio zaposlen. Treći put je izašao konkurs za zaposlene i za nezaposlene medicinske radnike, a uslov je bio A2 nivo jezika.»

Kao medicinsi tehničar je u Apatinu radio punih 11 godina. Pa ipak će prvu godinu boravka u medicinskom centru u Bredenbeku kraj Hanovera provesti što radno, što učeći jezik, sve dok ne dostigne nivo znanja jezika B2. I tu nije kraj mukama. Diploma koju je stekao u Srbiji nije priznata u celosti. Zbog toga će morati da položi državni ispit po nemačkim uslovima, što podrazumeva odredjeni broj teorijskih i praktičnih časova. No, Djordje je pouzdan da će uz marljiv rad dostići cilj, a to je da ostane da radi u Nemačkoj. Povratak za Srbiju je za njega isključen.» Ugovor je na godinu dana, a sad su nam produžili na još dve godine. Mislim da kod nas nema kontrole rada i radnika. Ne dobijemo no što zaradimo, što stoji u ugovoru i zakonu. Tamo ne vidim neku budućnost. Novčano i politički smo jako opterećeni. Inače smo vredni i za platu radimo, i tamo i ovde.»

Nedostaje mu staro društvo i druženja

I pored želje da život nastavi u boljim uslovima, gde je rad i cenjen i plaćen, druženje na koje je navikao u Apatinu iz dana u dan sve više mu nedostaje. «Prva tri četiri meseca nedostajalo je sve - porodica i prijatelji. Imao sam veliki broj poznanika i to najviše nedostaje. Posle posla onaj deo druženja ili šetanja ili kafana ili folklor.» Djordje kaže da je osnivanje folklorne sekcije pri srpkoj pravoslavnoj crkvi u Hanoveru jedan važan segment njegovog života u emigraciji. Pored druženja, tu ima priliku da govori maternjim jezikom, što je u ovoj fazi prilagodjavanja novom životu od velike pomoći i značaja. A folklor zbližava ljude, uveren je Djordje. «Folklor nije samo druženje, nije samo putovanje ili očuvanje tradicije - sve to zajedno mora biti. Svakom tom delu se mora posvetiti temeljno, da se na pravi način radi. I očuvanje tradicije, i da se svaki stil u igranju potrefi, da se svaka nošnja pravilno rekonstruiše, ako se već ne može doćo do originalnih.»

Djordje Petrović je na dobrom putu da svoj novi život organizuje na najbolji mogući način. Trenutno živi sam, ali možda se i to jednog dana promeni. Velika podrška su mu roditelji, ali i poslodavac koji, kako naglašava, veoma ceni rad medicinskih radnika sa prostora kako Srbije, tako i Bosne, Hrvatske, Makedonije.