Lejla Schultheiss: Laborant, koreograf i menadžer

Bild 1 vergrößern +

Lejla Schultheiss

Lejli je 1992. godine, kada je došla za Nemačku, bilo svega 18 godina. «Ja sam u maju završila školu, u avgustu sam stigla u Nemačku. Došla sam u posetu kod tetke, medjutim nakon nekih pet šest meseci se više nije moglo vratiti. Ostala sam ovde kao izbeglica i dobila sam status izbeglice. Radila sam svakakve posove. Od čistačice do uzgojateljice za djecu, do brige o starima...»

Ubrzo nakon dolaska prvih izbeglica iz Bosne i Hercegovine u Hamburgu se osnivaju i prvi bošnjački klubovi. Jedan od njih je i Klub «Hamdija Pozderac» u kome Lejla počinje sa svojim vršnjakinjama, tada devojkama od po dvadeset godina da igra folklor. « S mojim prijateljicama ja sam krenula da radim folklor. Počela sam tu da radim sa folklornom sekcijom zato što sam ja dugo godina igrala folklor u kulturno- umetničkom društvu «Krajina» u Bihaću. Znači od malih nogu sam ja već bila igrač. Cele te godine rata smo mi bile aktivne. Gostovale smo u Bremenu, Hanoveru u Hamburgu više puta.»

U Bihaću su ostale mlade godine i prva ljubav

Prvih godina u izbeglištvu nedostajalo je Lejli sve što je ostavila iza sebe. Pre svega porodica, prijatelji, ali i, kako kaže, lagodan život, druženje. «Prvu bitniju ljubav sam ja ostavila u Bihaću, tako da je bilo jako teško. Ovde je život sasvim drugačiji. Ovde se sve radi po terminima, po satu i ja sam morala na to da se naviknem.»

Lejla je u Bihaću završila srednju hemijsku školu i dobila zvanje laboranta. Da će potraga za poslom u struci u Nemačkoj biti teška znala je od samog početka. Najpre učenje jezika i bezbroj malih poslova- tek da se preživi. No sreća joj se osmehnula. Nakon par godina jedna posrednička firma ponudila joj je posao upravo u laboratoriji. Danas kaže da je imala veliku sreću da tu ostane do danas.

«I danas sam u toj firmi, radim kao hemijski laborant. Završila sam nešto što bi kod nas bilo kao viša škola- Meisterschule bi se reklo u Nemačkj. Tako da sam ja sada diplomirani hemijski laborant i obučavam laborante.»

Ujedno je, u poslednjih nekoliko godina, menadzer pojedinim pevačima iz Bosne i Hercegovine. Jedan od najpoznatijih je Halid Muslimović, za koga kaže: «Halid Muslimović je oduvek bio moj najveći pjevač. Imala sam sreću da ga upoznam i Halid je odmah primjetio da sam ja jako aktivna i angažovana, tako da mi je ponudio da ja, ako sam već u kontaktu sa klubovima, pokušam da radim za njega. Nekih pet godina evropske turneje i gostovanja obično idu preko mene.»

Za folklor je važna kombinacija sluha i koraka

Ova markantna crnka, lepih očiju i prijatnog osmeha ima četrdesetdve godine i živi sa mužem, Nemcem, i dvoje dece u mestu Štade u blizini Hamburga, gde je prema ličnoj oceni uspešna kako u poslu tako i u privatnom životu. Folklor koji je nekada igrala sa svojim vršnjakinjama napustila je nakon udaje i radi uzgoja dece. Usledio je period kada su se druženja sa zemljacima i članovima kluba «Hamdija Pozderac» svodila na retke i više slučajne susrete. Medjutim, pre nešto više od dve godine, zaživela je ideja da se obnovi rad folklorne grupe. Trener i koreograf, ovoga puta deci svojih nekadašnjih suigrača, je ponovo Lejla Šulthajs. Jedini problem danas je: «Deca obično više govore nemački jezik nego naš. Na probi nekih 70 posto razgovora ja moram da obavim na nemačkom jer me deca ne razumiju. Moram da kažem iskreno u početku deci nedostae sluh. Sluh za našu muzik. Znači ta kombinacija sluha i koraka, tu treba jako puno živaca da se to uštima.»